Anksioznost

 

 Dok sam proučavala ovu temu za blog shvatila sam u stvari koliko je ljudi anksiozno oko mene i u stvari koliko je normalno postalo kad je neko anksiozan.

 Za početak, da objasnim pojam reči anksioznost.

 Mislim da svako  ponekad ima osećaj nemira, strepnje, brige, straha i ovo je normalna, svakodnevna emocija. Možete se osećati ovako kada se suočite sa problemima u skoli , pre polaganja ispita, prilikom donošenja važnih odluka...

 Pokušaću da vam opišem najčešće primere anksioznosti kod nas tinejdžera, ali i odraslih.

 U principu kad je neko  anksiozan stalno ima taj osećaj straha, da li to bio strah da se neće uklopiti u  društvo ili da im se neće svideti kako se obukao. On je takođe  i owerthinker, što znači da previše razmišlja i stalno pravi  scenario u glavi i očekuju samo najgore.

 Njihov stalni unutrašnji nemir im  utiče na psihu  i  to dovodi do psihičke iscrpljenosti.

 Bolje rečeno nazovimo to napadom panike. 

Panični napadi

    Panični napadi nastupaju iznenada. Praćeni su znojenjem, bolom u grudima, preskakanjem srca (palpitacije), gušenjem...

Socijane fobije:

    Socijane fobije karakterišu obuzetost brigom, nedostatak samopouzdanja, osećaj krivice, prisilne misli kako vas drugi osuđuju i žele da vas osramote i ismeju jer niste dovoljno dobri.

Posebne fobije:

    Za posebne fobije karakterističan je veoma intenzivan strah u toku određenih događaja. Ova vrsta straha je toliko preterana da osobe koje ga osećaju izbegavaju inače uobičajene situacije i aktivnosti poput odlazaka na skupove i mesta gde ima više ljudi, vožnju gradskim prevozom, letenje avionom itd.

Generalizovani anksiozni poremećaj:

    Za generalizovani anksiozni poremećaj tipična je izražena brižnost i napetost koja nema utemeljenja u realnosti.

    U principu uzrok može biti trauma iz detinjstva ili već ako je toj nekoj osobi imao neko u porodici bilo kakve mentalne bolesti jer je to povezano.

    Uzrok takodje može biti i emocionalni stres, tipa promena u društvenoj okolini, s druge strane, to je sve povezano sa perifernim autonomnim nervnog sistema , nastale zbog tog previšeg razmišljanja o najgorem mogucem.

    Upravo zbog toga čak i neka banalna sitnica može dovesti do napada panike jer se aneksioznoj osobi već toliko svega skupilo da je naprosto pukla. Kada neko non stop misli o najgorem, kako nije dovoljno dobar, kako je niko ne voli, kako neće uspeti dobiti dobru ocenu, kako je samo problem u društvu, ako osoba ima emotivnog patnera samo razmišljašlja kako će ih partner povrediti, prevariti i sve najgore dobiti, oni stvaraju  scenarije u glavi koji se možda neće ni desiti. 

*SIMPTOMI

Svi anskiozni poremećaji imaju zejedničke simptome:

* Strah

* Osećaj krivice

* Osećaj neadekvatnosti

* Nesanica (plitak, kratak san)

* Napetost (nemogućnost opuštanja)  

* Hladni, mokri, utrnuli dlanovi i stopala

* Kratak dah (plitko disanje)

* Preskakanje srca (palpitacije)

* Suva usta

* Mučnina

* Napeti mišići vrata, ramena i leđa

* Vrtoglavica

 

* DIJAGNOSTIKA

    * Pregled psihijatra, psihologa ili psihoterapeuta;

    * Psihoterapija.

 

LEČENJE

    * Antidepresivi, antipsihotoci, anksiolitici;

    * Psihoterapija;

    * Kognitivno bihevioralna  terapija;

    * Saveti za samopomoć;

    * Smanjite unos kofeina, kog najviše ima u kafi, čaju, energetskim napicima, čokoladi...;

    * Pravilno se hranite;

    * Obezbedite sebi uredan san.

    * Rekreirajte se,  krenite na vežbe, trčite, vozite bicikl...

    * Fizička aktivnost podstiče sintezu neurotransmitera koji popravljaju raspoloženje i smanjuju stres.

SANDRA S 💜