Dvolične osobe i dvoličnost

Dvoličnost i dvolične osobe

    Dvoličnošću nazivamo pojavu da jedna osoba u jednoj situaciji, pred jednim ljudima, govori o nečemu na jedan način, a u nekoj drugoj situaciji, pred nekim drugim ljudima, o istoj temi govori na drugi, sasvim suprotan način. Još veći negativan naboj nosi opis nekoga kao licemernog. Označiti nekoga kao licemera znači tvrditi da on „meri lice” – da se pretvara kontrolišući izraz svog lica – kako bi sakrio šta stvarno misli i oseća, ili kako bi druge zaveo pokazujući znake onoga što u stvari ne oseća i ne misli. Problem koji imamo u komunikaciji sa „dvoličnima” i „licemerima” je što nisu iskreni i otvoreni, tako da ne znamo šta zapravo misle i osećaju.

    Ali šta bi bilo sa ljudskim društvom kada bi ljudi stalno bili iskreni i otvoreni, kada bi drugima bez kočnice govorili ono što zaista misle; kada bi stalno drugima jasno pokazivali ono što zaista osećaju u datom trenutku?

    Šta bi bilo kada bi vam vaši drugari iz škole u svakoj situaciji iskreno govorili šta misle o tome šta i kako radite, kako da se ponašate, govorite, oblačite?!

    Problem sa iskrenošću je to što iskreni ne govore samo pozitivno već i negativno. Čak možemo da tvrdimo da je iskrenost definisana kao sposobnost da se drugome kaže ono što je za njega neprijatno i negativno. Osoba koja vam govori uvek samo pozitivno gotovo sigurno nije iskrena sa vama. Stalna iskrenost bi komunikaciju činila veoma neprijatnom.

    S jedne strane nekada "moramo" da razumemo ljude koji su dvolični, jer verovatno žele da se samo uklope u društvo i boje se da kažu sta misle.

 

    Kako bi izgledalo društvo kada bi jedni prema drugima bili iskreni i otvoreni, kada bi drugima bez kočnice govorili ono što zaista misle; kada bi stalno drugima jasno pokazivali ono što zaista osećaju u datom trenutku?!

SAVETI

    * Ignoriši ljude koji ti uvek pričaju iza leđa, jer to je mesto gde oni pripadaju - iza tvojih leđa.

     * Dvolične osobe mogu da okreću listova koliko hoće, ali rukopis im uvek ostaje isti.

 

    Kad sam bila mala, zastrašivali su me pričama o zlim vešticama, babarogama, čudovištima sa pet glava. Ja ću svom detetu pričati da se čuva ljudi - ljudi sa jednom glavom, a pedeset lica na njoj. Ima li većeg čudovišta?!

SANDRA S.  💜